Это интересно

  • ОКД
  • ЗКС
  • ИПО
  • КНПВ
  • Мондиоринг
  • Большой ринг
  • Французский ринг
  • Аджилити
  • Фризби

Опрос

Какой уровень дрессировки необходим Вашей собаке?
 

Полезные ссылки

РКФ

 

Все о дрессировке собак


Стрижка собак в Коломне

Поиск по сайту

Кволити журнал


66 историй - Истории из источника «Quality Journal»

– Редакция газеты «Бумажный экспресс». Здравствуйте.

– Здравствуйте – раздался в трубке голос пожилой женщины – Мне нужен Густав Левандовский, могу я его услышать?

– Да, конечно. Но прежде, скажите, пожалуйста, какова цель Вашего звонка?

– Я… – женщина замялась – хотела поговорить с ним… – она снова сделала паузу, и словно конфузясь, продолжила – …по личному вопросу.

– Минуту. – Оператор положила на стол трубку, и где-то вдалеке было слышно, как она прокричала: «Густав, подойди к телефону!», а после паузы: «Не знаю, старуха какая-то. Опять, наверное, жаловаться на твои статьи будут!». Женщине было неприятно, что ее назвали «старухой», но, в конце концов, это ведь так и есть, подумала она, и решила не обижаться на грубого оператора. Через минуту-другую в трубке послышался приятный, хотя и несколько раздраженный, мужской голос:

– Густав Левандовский у аппарата. Слушаю Вас.

– Здравствуйте Густав. Меня зовут Беатрис. Беатрис Новак. Я бы хотела рассказать Вам историю своей жизни, чтобы Вы написали об этом в вашей газете.

Надо сказать, что газета была небольшой, в маленьком городишке, и если уж быть до конца откровенным, газета была весьма посредственной. Выходила три раза в неделю, освещала в основном местные новости, и новости близ лежащих городов. Но выписывали и читали газету все жители поголовно, это было своего рода местной традицией.

– Здравствуйте. Но почему Вы решили, что эта статья будет кому-то интересна?

– Ну что Вы, Густав? – женщина снова назвала корреспондента по имени, ей явно нравилось его имя – сочное, красивое, по-настоящему мужское. Имя, которое было приятно произносить: «Густав, Густав, Густав» - да, действительно, приятно. – Я ни в коем случае ничего не решала, это решать Вам. – Беатрис сделала паузу, словно хотела было что-то добавить, но не решилась.

– Хорошо, расскажите в двух словах, и я пойму, интересно ли это читателю.

– Густав, мне восемьдесят семь лет, я говорю, что хочу рассказать Вам историю всей своей жизни, а Вы мне говорите, чтобы я рассказала ее в двух словах?

– Простите, у меня нет времени на бесполезные разговоры.

– Нам нужно встретиться! – вдруг выпалила Беатрис, и голос ее в этот момент словно помолодел, пропала хрипотца и тяжелое дыхание – И я Вам все расскажу. Поверьте, я уложусь в пару часов.

– Поймите, я действительно очень занят… – стал оправдываться корреспондент

– Густав, я повторюсь, мне восемьдесят семь лет, и два часа для меня гораздо ценнее, нежели для Вас. Количество отведенных мне часов я примерно представляю, а Ваших еще и не сосчитать. Не отказывайтесь.

– Хорошо, – вздохнул мужчина – давайте встретимся.

Встретиться решили в кафе, причем, как ни удивительно, место встречи выбирала Беатрис. Беатрис, не смотря на свой почтенный возраст, была очень активным человеком, ежедневно ходила на прогулки, посещала театры, любила кино. Но более всего ей нравилось летним днем усесться в каком-нибудь летнем кафе, коих каждый сезон появлялось огромное множество, с книжкой в руках и чашечкой кофе, и читать какой-нибудь роман, иногда отрываясь от чтения, чтобы посмотреть на спешащих по делам прохожих. После чего вновь уйти в свой тихий, неспешный мир книжной романтики.

Густав же был человеком крайне пунктуальным, и на встречи любил приходить заранее. Этому его научил случай, произошедший еще в самом начале его карьеры. Его отправили брать интервью у бывшего проездом именитого литератора. Густав пришел к назначенному времени, буквально минута в минуту, но литератор уже ушел, не дождавшись корреспондента, поскольку пришел раньше назначенного срока. Собственно эту привычку Густав у него и перенял.

И в этот раз газетчик был верен себе, он пришел на встречу за двадцать минут до назначенного часа, заказал себе легкий салатик, чтобы перекусить, и во время встречи думать о работе, а не о подступающем голоде. Густав любил зеленый чай, но решил, что закажет его, когда придет Беатрис. «Все же пить на встрече чай приемлемо, а вот есть, совершенно нет» – так рассуждал Густав, и был, несомненно, прав.

Корреспондент доедал принесенный ему салат, когда к нему подошел официант, и указал на дальний столик, находящийся в углу зала. За этим столиком сидела никто иная как Беатрис, она подняла руку, чтобы обозначить свое местоположение.

– Эта почтенная дама просила передать Вам, что это с ней у Вас назначена встреча, и она Вас ждет.

– Один зеленый чай за тот столик – буркнул Густав, и отправился на встречу к незнакомке, по пути вытирая салфеткой губы.

Беатрис была шикарной женщиной. Густав ожидал увидеть слегка ненормальную старуху, которая звонит во все подряд газеты, и пудрит людям мозги, но это была ухоженная, прилично одетая, и с умеренным, как раз для ее лет, макияжем. На ней не было лишних украшений, лишь тоненькая золотая цепочка с малюсеньким крестиком на шее, и обручальное кольцо на правой руке.

– Добрый день, – слегка удивленно произнес Густав – давно ждете?

– Добрый. – Ответила Беатрис – Я решила не мешать Вашему перекусу.

– Ну что ж, у нас мало времени, поэтому давайте перейдем сразу к делу.

В этот момент официант принес чашку зеленого чая, и счет за «предыдущий столик».

– Не спешите уходить, милейший – как-то задумчиво произнесла Беатрис, обращаясь к официанту – принесите мне, пожалуйста – она забарабанила пальцами по столу – принесите мне, пожалуйста, бренди. – Она задумчиво прищурилась, а после, словно удивляясь самой себе, добавила – Да! Двойной бренди! – Густав многозначительно посмотрел на пожилую женщину, в голове промелькнула мысль: «Ну вот, сейчас она напьется и станет рассказывать небылицы. На что я трачу свою жизнь?»

– Нееет-нееет – протянула Беатрис – я вовсе не алкоголичка, как Вы вероятно, подумали. Просто мне так будет легче.

– Если мы можем начать, могу я включить диктофон, чтобы записать Ваш рассказ?

– Да, конечно – согласилась Беатрис, и с интересом стала смотреть, как готовится к работе Густав. А Густав достал маленькую пластмассовую коробочку, вставил в нее новые батарейки, аудиокассету, и нажал на кнопку записи. Диктофон стал слегка гудеть, а новая кассета раздражающе поскрипывать. Беатрис хмыкнула:

– Хм…а в мое время просто писали ключевые слова на листе бумаги…

– Но прогресс не стоит на месте! – гордо воскликнул Густав – И диктофон не только облегчает работу корреспондента, но и улучшает качество его статей! Так я смогу более детально передать Ваш рассказ, и ничего не упущу.

– Ну что ж, наверное, Вы правы…

Она откинулась на спинку стула, закрыла глаза, и стала рассказывать, как она говорила, «историю своей жизни». Где-то там, вдалеке, промелькнула рука официанта, принесшего бокал бренди, но это Беатрис совершенно не интересовало. Лицо ее словно молодело, морщины разглаживались, голос становился ровным, звучным и уверенным.

– Все началось более шестидесяти лет назад. Я тогда была совсем юной девчонкой – двадцать лет – нежный возраст, ветер в голове. Я шла из дома… – она вдруг открыла глаза – да что там шла? – я летела! Я летела, как мне тогда казалось, на встречу судьбе, но ведь, по сути, так оно и было, только судьба ждала меня несколько иная. В этот день, у меня должно было быть свидание, с парнем, очень красивым парнем. – Она снова закрыла глаза, и словно растворилась в воспоминаниях – У него были богатые родители, а мои мне твердили: «не упусти его! Это твой шанс в жизни!», но меня на тот момент это совершенно не интересовало, мне он нравился просто как парень, и человек. Был теплый летний день, я решила пройтись по магазинам, и прикупить пару вещиц к назначенному свиданию. Солнце было очень ярким и ласковым, мне казалось, птицы поют громче, и воздух… Господи, я и сейчас помню этот воздух, который был тогда, шестьдесят семь лет назад. Я выходила из парфюмерного магазина, где купила новые духи, я выскочила словно на крыльях, не смотря по сторонам, и буквально влетела... - она сделала паузу, и многозначительно произнесла – в Него. Господи, я помню все! Все до последних деталей! Его растерянный взгляд, его одежду, волосы, запах! Это было то… то самое… неповторимое. Так вышло, что я падала буквально ему в руки, он же стараясь не упасть, пытался спасти от падения и меня. Нам не хватило каких-то секунд, чтобы не рухнуть навзничь на асфальт, что, собственно, мы и сделали.

– Ну вот… мы еще не знакомы, а Вы уже лежите на мне. – Произнес растерянный мужчина, и продолжил – Я Милош.

– А я Беатрис. – с трудом проговорила девушка – Боже, у Вас кровь! Ваши локти совершенно разбиты.

– Ничего, заживет – бесшабашно ответил мужчина – Ваше колено меня беспокоит больше. – И действительно, колено у Беатрис было разбито о грубый, каменистый асфальт тротуара. – Думаю, два больных, и частично покалеченных, человека должны немедленно отправиться в аптеку – озорно проговорил Милош. – И молодые люди отправились до ближайшей аптеки.

– Боже! Вы не представляете, что это был за мужчина! – Беатрис приблизилась к столу и отхлебнула бренди – Естественно, ни о каком свидании я и думать не могла! После аптеки мы отправились гулять по набережной, он рассказывал мне о себе, своей жизни. Я рассказывала ему то, что мне было важно на тот момент, о своих мыслях и взглядах, и он был солидарен со мной!

Так прошла неделя-другая, о прежнем молодом человеке я совершенно забыла. Родители кричали, уверяли, что я уничтожаю свою жизнь. Не знаю. Я и сейчас не знаю, так ли это было, знаю лишь то, что я была счастлива.

Подруги, хотя и не показывали вида, но все же завидовали мне, и я это совершенно точно видела. Да, он не был богат, но у нас была Любовь! – она снова выпила бренди – Настоящая! И это их, конечно же, раздражало.

Я не помню, как все это началось, память, все же, крайне избирательна. Пока мы молоды, мы помним обиды, и все нехорошее, что случается с нами, ближе к старости, мы помним лишь то, что приносило радость. Мы просто, разговаривали в этот вечер, и я тогда не знала, что он будет роковым.

– Говорят если любишь, должен прощать все! – выпалила Агнешка

– Конечно! – согласилась Лидия

– А вот мы с Милошем ругаемся, и очень даже часто, но так, чтобы не простить что-то… такого еще не было – возмутилась Беатрис

– А давай его проверим!

– Как?

– Нуууу я не знааааю – стала кокетничать Лидия – давайте придумаем то, что мужчина никогда не простит, и если он тебя по-настоящему любит – простит и забудет!

– Я не знаю, девочки, по-моему все это не хорошо – засомневалась Беатрис

– Ну ясно, вот тебе и вся любовь! – вздохнула Агнешка

– Любовь говоришь! Нет значит ее! – вспылила Беатрис – Тогда я скажу Милошу, что я ему изменила, и он меня простит!

– Да, я была наивной и глупой – вздохнула восьмидесяти семилетняя Беатрис. Естественно, когда он узнал об этом, то просто исчез из моей жизни. Через время я разыскала его, но объяснения все были бесполезны, моим словам он не верил.

– Что же Вы хотите от меня? – впервые за все время спросил Густав

– Я уже довольно стара. Детей у меня нет. За мужем я тоже не была. Я ношу обручальное кольцо, которое подарил мне Милош, будто мы были женаты все эти шестьдесят семь лет, хотя это не так. Я понимаю, что жить мне осталось не так много, и хочу, чтобы Вы, Густав, написали статью обо мне, и чтобы Он узнал правду.

Густав был совершенно растерян. Он смотрел на эту прекрасную женщину, годящуюся ему в матери, и что-то очень болезненно сжималось у него внутри, ему было по-настоящему обидно за нее, за то, что как бездарно она потеряла любимого человека. Он не знал, как ему удастся уговорить Фридерика, главного редактора газеты «Бумажный экспресс», на то, чтобы он напечатал эту статью, но он знал, что все, что от него зависит, будет сделано.

* * *

Статья вышла в скором времени, где Густав, нужно отдать должное ему и диктофону, передал все в точности, что рассказала Беатрис. Наверное, мало кому интересны чужие судьбы, и большой популярностью статья не пользовалась. Но всё, на что надеялись Беатрис и Густав, что эту статью прочтет Милош.

* * *

Спустя три дня после публикации статьи о страшной шутке Беатрис, в кабинет Фридерика постучался Густав. Он вошел переминаясь с ноги на ногу, взгляд был потухшим, лицо бледным.

Густав положил на стол лист бумаги, и попросил напечатать это. Это был некролог.

Одинокий девяностолетний старик Милош Рамонович застрелился в собственном доме.

Редакция газеты «Бумажный экспресс» приносит соболезнования.

© Фонарщик Эрл

stories66.ru

О компании - ГК "Кволити"

Миссия

Предоставление высококачественных и экологически чистых клеёв за счёт применения инновационных подходов к организации производства — наш вклад в осуществление Федеральной программы «Доступное жильё».

Главная цель

Построение эффективной системы дистрибуции Производитель-Дистрибутор-Клиент.

Сертифицированная продукция

Корпоративный кодекс

Мы являемся частью большого, сплоченного коллектива, объединенного общими целями, имеющего собственные традиции и внутреннюю культуру – Группы компаний «Кволити».

Наша ГК «Кволити» (далее Компания) – это коллектив высокопрофессиональных сотрудников. В стабильности развития нашего бизнеса, в стремлении к постоянному совершенствованию Компания ориентирована на долгосрочное сотрудничество с каждым человеком, принятым в наш коллектив.Главное условие для нас – работать максимально эффективно, расценивать интересы компании как свои личные, не останавливаться на достигнутом.

Каждый сотрудник нашей Компании понимает, что именно он создает реальность, в которой живет и действует.

В коллективе нашей Компании работают те, кто выделяет главное, умеет расставить приоритеты в своей работе и качественно их использовать, а также имеет здоровое честолюбие, обладает нетривиальным мышлением, является настоящим профессионалом своего дела.

Наша Компания уважает индивидуальность и ценность каждого сотрудника, поощряет инициативность, направляя и одновременно обеспечивая свободную творческую деятельность. Честное отношение к делу, максимальное использование своих сил и способностей приносят сотруднику нашей Компании не только моральное удовлетворение, но и материальную выгоду, а также является залогом процветания нашей Компании.

Наша задача не только привлечь клиента, но и создать все условия для долгосрочного сотрудничества с ним.Эффективная работа в Компании является для каждого из нас самой надежной гарантией благополучного будущего.

Мы – команда единомышленников и профессионалов.Мы убеждены, что судьба Компании зависит от каждого, но только коллективные усилия способны привести к успеху.Работа в команде важна для успеха нашей организации.Корпоративный дух поддерживается только в стабильном по составу коллективе.Мы несем ответственность за свою работу перед партнерами, акционерами, коллегами.

Мы – люди дела, ставим четкие цели и достигаем их.Порядочность, надежность, профессионализм – основа доверия партнеров по бизнесу.Мы доброжелательны, честны и открыты в отношениях друг с другом, помогаем и про-являем заботу друг о друге.Основа нашей культуры – постоянное стремление к совершенствованию.Мы должны обеспечивать компетентное и справедливое управление.Мы должны экспериментировать с новыми идеями.Проводить исследования и развивать инновационные процессы.Мы обязаны соблюдать законы, нормы и предписания государственных регулирующих органов.

Руководство отвечает за создание продуктивной среды, в которой процветают ценности общества. Мы приветствуем взаимодействие работников с руководителями любого уровня, обмен идеями и предложениями ради повышения эффективности предприятия и качества жизни.

Коротко о нас

ГК НПО Кволити была основана 1998 году. Основной вид деятельности нашей компании — производство и реализация экологически чистых клеев бытового и технического назначения, выпускаемых по собственным техническим условиям. Наш головной офис располагается в Москве, а заводы по производству продукции в Ярославской области (150 км от Москвы). За годы работы наша компания создала широкую дистрибьюторскую сеть.

Наши клеи занимают одну из лидирующих позиций на рынке. Качество нашей продукции по достоинству оценили покупатели не только в России, но и в Белоруссии, Казахстане и других странах СНГ.

Знание рынка и накопленный опыт позволяют нам внедрять новые технические и технологические решения. Возможность сотрудничества на условиях «Private Label» (производство под заказ продукции под торговой маркой наших дистрибьюторов) позволяет нам совместно с нашими партнерами развиваться и укреплять свои позиции на рынке. Использование лучших образцов российского сырья, продуманные логистические схемы доставки продукции на склады наших дистрибьюторов, а также отсутствие завышенной рекламной наценки на нашу продукцию позволяет сохранять наиболее доступную и привлекательную для широкого круга потребителей цену на рынке при неизменно высоком качестве продукции.

www.quality-pro.ru

INTERNATIONAL JOURNAL OF CULTURAL RESEARCH

# 1 (30) 2018: The Phenomenon of Biography in Culture

Guest Editor
Oleg BOZHKOVHead of the Research Center "Biographical Archive"; Senior Researcher, Department of Sociology of the Family, Gender and Sexuality, Federal State Institution of Science "The Sociological Institute of the Russian Academy of Sciences", St. Petersburg, Russia

Biography as a cultural phenomenon requires a comprehensive study. Nowadays separate approaches have been developed and usually belong to two paradigms (realistic or interpretative), but there is no comparative study of the heuristic possibilities of approaches and principles with respect to biographies. Social and humanitarian disciplines currently have a range of methods and approaches to the analysis of such data: biographical methods, oral history methods, cognitive, narrative, etc. However, the methodological task of an integrated, and even more interdisciplinary, study has not yet been resolved. The main aspects of the scientific problem can be identified as follows: the search for a consistent connection and interaction of different approaches in biographical research, and the identification of methodological and methodological principles for the analysis of biographical materials relevant in the context interdisciplinary problems. Such a statement of the problem allows: 1) to investigate the mechanisms of interaction of individual, group and societal behavior, to describe the stable trends of such interaction, and also to connect the social past and present from the point of view of individual and collective experience, which is especially important in modern historical and social conditions; 2) biographical materials make it possible to see social processes both in macro (descriptions of historical events, objective circumstances) and in micro (from the point of view of the individual) perspective; 3) to apply a wide range of research practices from the study of life paths and professional trajectories to the traditions of oral history, from the normative value approach to the use of cognitive methods and the discourse of analysis. All these create a basis for the formation of an interdisciplinary scientific team as the most relevant for the indicated scientific problem. Biographical materials are of particular importance at critical moments in the life of society, since it is the biography of an individual that can serve as a typical manifestation of certain sociocultural processes. “Biographical diagrams” give any vital moments a special meaning, linking them to the meaning of life in general (T. Lukman, E. Rozhdestvenskaya). Models of life form the internal structure of any culture and provide an opportunity to talk about the “biography of behavior” and “life programs” of the person (V. Golofast, N. Kozlova). The concept of “macro-behavior” takes the events of individual life from the framework of individual, family, group life to the level of mega processes occurring in society (D. Berto, V. Holofast). The work of D. Berto, the professional biographies of W. Deppe, the collective historical consciousness of L. Niethammer became classic. The biographical method in sociology is aimed at studying the social conditioning of the life path, collective historical consciousness, socialization processes and changing narrative identity (V. Fuchs-Heinrits, M. Koli, H. Bude, N. Denzin, V. Nurkova, N. Kozlova, G. Silnitsky, E. Rozhdestvenskaya, V. Semenova, I. Devyatko, A. Gottlieb, E. Yarskaya-Smirnova and others). The pioneers in the application of the biographical method at the dawn of the 21st century were the Polish researchers (W. Thomas and F. Znaniecki, J. Schepanski, J. Halasinsky). In the late 70s of the XX century, simultaneously in Italy, Germany, France, Canada and other countries, there is a renaissance of the biographical method. Biographical studies were conducted among various social groups: unemployed, homeless, patients in psychiatric clinics, representatives of different professional communities, participants in the Second World War. This circumstance served as the basis for the development of narrative interview techniques (H. Bude, G. Riemann, H. Hermanns). Based on the analysis of biographical texts, the method of social genealogy was first applied in the 1980s in France, England and Canada, where it yielded interesting results (D. Berto, P. Thompson). The biographical approach is still leading for the study of significant social problems of society. The studies of biographies of migrants conducted by Dr. Roswitha Breckner, a longtime specialist in the field of biography analysis, are especially interesting. Biographical method of personality research is widely used in psychology (G. Allport, A. Maslow, Sh. Buhler, V. Frankl, A. Adler, G. Tome, B.G. Ananiev, N.A. Loginova, etc.) as a method research, diagnosis, correction and design of the individual's life path. G.Tome wrote about the new branch – the psychology of the life path. In the “spatial” – meaningful – plan, the structure of the life path consists of various activities (Sh. Buhler). These measurements require a clear systematic fixation and the ability to correlate with a particular biography of an individual or a collective biography of a social group. The concept of “time perspective” (J. Nutten F. Zimbardo) creates a wide field of possibilities for researching the representations of the past, present, and future. The temporal perspective of the individual has cognitive, emotional and social components (PG Zimbardo, I. Boniwell), its formation at the level of the individual is conditioned by a multitude of socio-cultural, economic and political factors that manifest themselves at the level of society, and also depends on the specific characteristics of the individual or social group (P.G. Zimbardo, J.N. Boyd). In recent years, there has been a tendency to build interdisciplinary approaches to the analysis of biographical data through the creation of interdisciplinary working groups. Such scientific units appeared in Bremen, at the University of Bielefeld, Göttingen, Frankfurt. We hope that the articles of this issue will allow readers to assess the relevance and complexity of the interdisciplinary research field. The following topics are suggested:

  • Past in the first person: interpretations of interpretations
  • Documentary and literary
  • Autobiography and truth
  • Lives and fates in autobiographical stories
  • Cognitive analysis of events and the structure of an autobiographical narrative
  • The world of self-representations: from the memoirs of the XIX century to the blogosphere
  • Blog as successor to an autobiographical diary
  • Personal and social in traumatic experiences
  • Auto / biographical evidence in the social dimension
  • Dynamics of the family social status in Russia XIX – XXI centuries
  • Urban «other»: a city as a space of emerging subjectivity in Soviet diaries
  • Voices from Russia of the XVIII century
  • Studies of Russian personal testimonies of the XVIII century in the context of actual discussions of social history

Deadline is 01.02.2018

 

 

# 2 (31) 2018: Russian Revolution: A Visual Narrative

Guest Editor
Victoria VASILEVA National Research University Higher School of Economics, Moscow, RussiaPhD in Philosophy, Associate Professor

It is known that the year 1917 is one of the key "memory images" (Erinnerungsbilder) that directly influenced identity politics in the USSR, post-Soviet Russia and elsewhere. The centennial of the Russian Revolution has become a pretext for examining the role of visual and audiovisual media in representing the events of 1917, as well as the functions of popular media formats involved in the retransmission of historical topics, images and themes. A public image of the Revolution remains indeed problematic: the Revolution appears to be a "dispersed" act that is identified primarily through its political and social effects; thus, the creation of a recognizable image thereof is possible by means of special commemorative practices and a set of visual conventions and codes elaborated for this purpose. In order to detect such codes and conventions one has to turn to the examples from Soviet and post-Soviet visual culture, i.e., those that demonstrate the various ways in which the collective memory about the Revolution was influenced throughout different historical periods. (Such examples clearly include the "historical film" as one of the crucial factors for the development of the "national myth".) The contributors to the special issue undertake a comparative analysis of cinema, TV and other forms of mediatizing cultural (social) memory, revealing their historical and aesthetic genesis as well as their role in the creation and transformation of the image of the Revolution. Methodologically the study of the transformation of popular ideas about the Russian Revolution is based on disciplines such as public history, memory studies, media studies, narrative studies, film and visual studies. The object of research are means of constructing history, both traditional (posters, photographs, films, TV shows) and digital (archives, historical websites, long reads, etc.). One of the main aspects of the investigation might consist in finding an answer to the following question: How does fixation on a "unified history" in the USSR and post-Soviet Russia, while leading to an increase in the number of media works and sparking the interest of a wide audience in history, clash with the propensity of popular culture for "mixing meanings" and creating hybrids composed of elements from various commemorative layers (which is why images meant to be coherent begin to combine disparate traits)?Thereby, the questions scheduled for a discussion are the following:

  • The image of the October Revolution in the process of remediation (from a poster to the Internet)
  • Local, national and transnational traits in visual representation of the Revolution 1917
  • Historical characters of the revolutions 1917 and the Civil War: the transformation of the imagery
  • A place of cinema in the system of cultural forms of memorialization of the revolutionary events of 1917
  • Interpretation of the image of the revolutions of 1917 in the context of changing styles, genres, and directions of cinematic arts
  • Impact of the events of 1917 on the art and organizational components of cinematographic practice
  • Transformations of the Soviet historical politics and their reflection in a screen
  • The October Revolution and the Great Patriotic War 1941-1945 as the key "memory images" in the Soviet and Post-Soviet culture: symbols, meanings, and relations
  • "Repressed memory": the February Revolution of 1917
  • "Memory wars" in the space of the Soviet and Post-Soviet visual culture.

Deadline is 10.05.2018

www.culturalresearch.ru


Смотрите также

KDC-Toru | Все права защищены © 2018 | Карта сайта